Indeks medijske pismenosti 0
Indeks medijske pismenosti 4.07
Indeks medijske pismenosti 6
Indeks MEDIJSKE pismenosti 2019
je percepcija građana kako se oni snalaze u medijskom okruženju,
koliko proveravaju izvore, koliko su pažljivi, fokusirani i svesni mogućih izazova.
Indeks nije evaluiran spolja, po objektivniziranim merilima, već je rezultat
samoevaluacije građana do 60 godina starosti.
Građani su odgovarali sa „Da“ i „Ne“ na šest pitanja i maksimalan indeks iznosi 6.
Prosečna ocena medijske pismenosti građana Srbije na skali od 0 do 6 (ne snalaze se u medijskom okruženju – snalaze se u medijskom okruženju) iznosi 4.07.
Na našoj petostepenoj skali
NEDOVOLJNA USKLAĐENOST S KRITERIJUMIMA (0-1.24)
DOVOLJNA USKLAĐENOST (1.25-2.49)
DOBRA USKLAĐENOST (2.50-3.74)
VRLO DOBRA USKLAĐENOST (3.75-4.99)
ODLIČNA USKLAĐENOST (5.00-6.00) – INDEKS PRIPADA KRUGU VRLO DOBRE USKLAĐENOSTI SA (IDEALNIM) KRITERIJUMIMA.
Indeks Digitalne Pismenosti 0
Indeks Digitalne Pismenosti 10.97
Indeks Digitalne Pismenosti 15
Indeks DIGITALNE pismenosti 2019
je percepcija građana kada su u pitanju njihove mogućnosti
u sferi digitalne pismenosti.
Indeks predstavlja odraz samoevaluacije,
a ne o objektiviziranih kriterijuma, u grupi ljudi koji su mlađi od 60 godina.
Građani su odgovarali sa „Da“ i „Ne“ na petnaest pitanja i maksimalan indeks iznosi 15.
Prosečna ocena digitalne pismenosti građana Srbije na skali od 0 do 15 (ne snalaze se u digitalnoj sferi – snalaze se u digitalnoj sferi) iznosi 10,97.
Na našoj petostepenoj skali
NEDOVOLJNA USKLAĐENOST S KRITERIJUMIMA (0-3.24)
DOVOLJNA USKLAĐENOST (3.25-6.49)
DOBRA USKLAĐENOST (7.50-10.74)
VRLO DOBRA USKLAĐENOST (10.75-12.99)
ODLIČNA USKLAĐENOST (13.00-15.00) – INDEKS PRIPADA KRUGU VRLO DOBRE USKLAĐENOSTI SA (IDEALNIM) KRITERIJUMIMA.
DA LI VI LIČNO KORISTITE INTERNET?
DANAS SE MEDIJSKA I INFORMACIONA PISMENOST SMATRA JEDNOM OD KROVNIH VEŠTINA, POGOTOVO U KONTEKSTU DIGITALNE TRANSFORMACIJE DRUŠTVA.
U prethodnih godinu dana u Srbiji je prvi put u ovom delu Evrope urađeno detaljno istraživanje koje ima za cilj da nam otkrije koliko građani, kompanije, mediji, državna uprava, nastavnici, influenseri i drugi razumeju medijsko i digitalno okruženje, kako koriste različite kanale, kako percipiraju digitalni svet oko sebe i koliko su i na koji način deo četvrte industrijske revolucije.
GRAĐANI I PRIVREDA IMAJU VISOK NIVO RAZUMEVANJA MEDIJSKOG I DIGITALNOG OKRUŽENJA, KOMPETENTNO KORISTE DIGITALNE KANALE KOJI SU IM DOSTUPNI, UMEJU DA PREPOZNAJU SPIN I LAŽNE VESTI I U MNOGIM OBLASTIMA SU IZNAD EVROPSKOG PROSEKA.
DA LI OBRAĆATE PAŽNJU NA IZVORE
MEDIJSKIH INFORMACIJA?
65% ispitanika mlađih od 24 godine prati
influensere
Polovina ispitanih građana tvrdi da misli da ume da prepozna cyberbullying.
56% građana želi da se informiše sve dok to ne utiče na njihove svakodnevne obaveze.
Građani najviše vremena u toku dana provode uz društvene mreže - 104 minuta.
Čak 60% građana svakodnevno
koristi aplikaciju Viber.
Generaciji Z je na Instagramu važniji
stori, a Milenijalcima post.
Trećina ispitanika nije u stanju da proceni ili ne zna da li u medijima ima negativnih sadržaja.
Količina informacija kojoj smo izloženi iz dana
u dan je zaista zapanjujuća.
U opsežnom istraživanju “Science” magazina iz 2011. godine jasno se navodi da svakodnevno primamo pet puta veću količinu sadržaja nego što smo to činili na primer 1986. godine. Sa našim daleko smanjenim kapacititetom pažnje na oko osam sekundi u digitalnom svetu, navikli smo se da gledamo površno na stvari. Naročito u Srbiji imamo osećaj da smo neprekidno izloženi „bombardovanju“ informacija u čiju pouzdanost neprekidno sumnjamo. Pre samo nekoliko meseci mislili smo da imamo sve pod kontrolom, međutim pandemija COVID-19 globalno je okrenula pravila ponašanja. Naši dani će bar neko izvesno vreme nastaviti da izgledaju drugačije, tako da je jako važno uspostaviti „novu normalnost“. A samim tim i bolju pismenost svih nas.
Nepismenost pažnje svakako je jedna od najvećih prepreka za naše obrazovanje i način funkcionisanja u budućnosti, gde ćemo se mnogo više oslanjati na samostalno učenje i usavršavanje. A to je teško sprovoditi u vremenu u kome trenutno živimo, vremenu distrakcija svih vrsta i oblika. Nedostatku svesti kod ljudi bez ikakve sumnje doprinosi i odsustvo sistema, odnosno čvrste strukture pristupa medijskoj i digitalnoj pismenosti.
U tom cilju adekvatni mehanizmi i platforme učinili bi postojeću, “mutnu” sliku jasnijom, ali i unapredili svačije snalaženje u prezasićenom svetu informacija. Negativni trend u kome vlada neznanje, ali i opšta ravnodušnost, doveo je do toga da je stanovništvu onemogućeno da odgovorno i s kritičkom distancom koriste postojeće medijske i digitalne sadržaje.
Inicijativa za novu medijsku i digitalnu pismenost želi da doprinese stvaranju društva medijski i digitalno svesnih i odgovornih građanki i građana, s obzirom da ćemo se teško nositi s problemima novije realnosti ukoliko ne postanemo pismeni na nove načine. Motiv više nam je podizanje opšte svesti o važnosti medijskog i digitalnog opismenjavanja, kako bismo pozitivno uticali na razvoj obrazovnih programa i drugih korisnih alata koji osnažuju veštine donošanja svakodnevnih odluka. Ovakav pristup osmišljen je da pomogne podizanju zajedničke sigurnosti i zaštite naše privatnosti, ali i unapređenju komunikacije u domenu digitalnog sveta.