Indeks Medijske Pismenosti 0
Indeks Medijske Pismenosti 3.91
Indeks Medijske Pismenosti 6
Indeks MEDIJSKE pismenosti 2020
je percepcija građana kako se oni snalaze u medijskom okruženju,
koliko proveravaju izvore, koliko su pažljivi, fokusirani i svesni mogućih izazova.
Indeks nije evaluiran spolja, po objektiviziranim merilima, već je plod
samoevaluacije građana do 60 godina starosti.
Građani su odgovarali sa „Da“ i „Ne“ na šest pitanja i maksimalan indeks iznosi šest.
Prosečna ocena medijske pismenosti građana Srbije na skali od 0 do 6 (ne snalaze se u medijskom okruženju – snalaze se u medijskom okruženju) iznosi 3.91.
Na našoj petostepenoj skali
NEDOVOLJNA USKLAĐENOST S KRITERIJUMIMA (0-1.24)
DOVOLJNA USKLAĐENOST (1.25-2.49)
DOBRA USKLAĐENOST (2.50-3.74)
VRLO DOBRA USKLAĐENOST (3.75-4.99)
ODLIČNA USKLAĐENOST (5.00-6.00) – INDEKS PRIPADA KRUGU VRLO DOBRE USKLAĐENOSTI SA (IDEALNIM) KRITERIJUMIMA.
Indeks Digitalne Pismenosti 0
Indeks Digitalne Pismenosti 10.52
Indeks Digitalne Pismenosti 15
Indeks DIGITALNE pismenosti 2020
je percepcija građana kada su u pitanju njihove mogućnosti
u sferi digitalne pismenosti.
Indeks predstavlja odraz samoevaluacije,
a ne o objektiviziranih kriterijuma, u grupi ljudi koji su mlađi od 60 godina.
Građani su odgovarali sa „Da“ i „Ne“ na šest pitanja i maksimalan indeks iznosi 15.
Prosečna ocena digitalne pismenosti građana Srbije na skali od 0 do 15 (ne snalaze se u digitalnom okruženju – snalaze se u digitalnom okruženju) iznosi 10.52.
Na našoj petostepenoj skali
NEDOVOLJNA USKLAĐENOST S KRITERIJUMIMA (0-3.24)
DOVOLJNA USKLAĐENOST (3.25-6.49)
DOBRA USKLAĐENOST (7.50-10.74)
VRLO DOBRA USKLAĐENOST (10.75-12.99)
ODLIČNA USKLAĐENOST (13.00-15.00) – INDEKS PRIPADA KRUGU DOBRE USKLAĐENOSTI SA (IDEALNIM) KRITERIJUMIMA.
TOP 5 MEDIJSKIH TEMA U SRBIJI:
GODINU KOJA JE ZA NAMA, U SRBIJI, KAO I U SVETU, OBELEŽILA JE SASVIM SIGURNO EPIDEMIJA KORONAVIRUSA (SARS-COV-2).
Na opštem planu, istraživanja ukazuju na duboke strukturne promene koje donosi digitalna revolucija i kako se menjaju i mediji, ali i njihove publike. Pandemija korona virusa dodatno je ubrzala i pojačala već vidljive trendove većeg korišćenja digitalnih izvora vesti, mobilnih medija i tehnoloških platformi.
PUNO JE NEPOZNANICA TOKOM AKTUELNE KRIZE ŠTO JE REZULTIRALO ŠIRENJEM MNOGOBROJNIH DEZINFORMACIJA, LAŽNIH VESTI I TEORIJA ZAVERE, A TO JE U ŽIŽU JAVNOSTI STAVILO PITANJE OKO NAJEFIKASNIJEG NAČINA BORBE PROTIV DEZINFORMACIJA. POVERENJE U MEDIJE MEĐU LJUDIMA KOJI SE INFORMIŠU JE IZUZETNO NISKO. ONI ZADRŽAVAJU DISTANCU I PREMA MEDIJIMA I PLATFORMAMA KOJE KORISTE, A NE SAMO U SOCIJALNIM KONTAKTIMA KOJE SA SOBOM NOSI VREME DRUGAČIJE NORMALNOSTI.
DOK PRATITE SITUACIJU SA COVID-19, KAKVO RASPOLOŽENJE PREOVLADAVA KOD VAS?
Ljude pre svega brine tačnost informacija na internetu, i na društvenim mrežama, i na sajtovima.
U strahu su, kao što znamo, oči velike, pa onda pojačano čujemo, vidimo sve i povezujemo na način koji možda i nije adekvatan. Jačanje medijske pismenosti građana jedan je od najvažnijih segmenata razvoja društva, a posebno je važno da ta tema bude na pravi način zastupljena u obrazovnom sistemu, ali i u drugim segmentima razvoja društvene svesti. Kao aktivni činioci društva i korisnici medija, bilo tradicionalnih bilo digitalnih, svi građani nose odgovornost u kreiranju protoka informacija i vesti. Živi se u dobu u kojem se priliv informacija neće smanjivati, može i biće samo još kompleksniji.
Razvoj interneta doneo je brojne promene, a svakako jedna od njih je i pojava novih zanimanja. Veliki broj ljudi se jako brzo digitalizuje u doba epidemije korona virusa, veoma brzo se uči o novim platformama i kreće se u korak s novom epohom kakvu do sada nismo poznavali. Snalaženje u medijskom i informacijskom okruženju, uz dostupnost tehnologija i novih digitalnih platformi, trajno menja medijske navike građana. Uz brojne prednosti, snalaženje bez sposobnosti za razumevanje može da dovede do neprijatnosti i problema. Zato treba biti oprezan i reagovati na vreme.
Držati oči širom otvorenim.
