Indeks Medijske Pismenosti 0
Indeks Medijske Pismenosti 3.97
Indeks Medijske Pismenosti 6
Indeks MEDIJSKE pismenosti 2022
je percepcija građana kako se oni snalaze u medijskom okruženju,
koliko proveravaju izvore, koliko su pažljivi, fokusirani i svesni mogućih izazova.
Indeks nije evaluiran spolja, po objektiviziranim merilima, već je plod
samoevaluacije građana do 60 godina starosti.
Građani su odgovarali sa „Da“ i „Ne“ na šest pitanja i maksimalan indeks iznosi 6.
Prosečna ocena medijske pismenosti građana Srbije na skali od 0 do 6 (ne snalaze se u medijskom okruženju – snalaze se u medijskom okruženju) iznosi 3.97.
Na našoj petostepenoj skali
NEDOVOLJNA USKLAĐENOST S KRITERIJUMIMA (0-1.24)
DOVOLJNA USKLAĐENOST (1.25-2.49)
DOBRA USKLAĐENOST (2.50-3.74)
VRLO DOBRA USKLAĐENOST (3.75-4.99)
ODLIČNA USKLAĐENOST (5.00-6.00) – INDEKS PRIPADA KRUGU VRLO DOBRE USKLAĐENOSTI SA (IDEALNIM) KRITERIJUMIMA.
Indeks Digitalne Pismenosti 0
Indeks Digitalne Pismenosti 10.68
Indeks Digitalne Pismenosti 15
Indeks DIGITALNE pismenosti 2022
je percepcija građana kada su u pitanju njihove mogućnosti
u sferi digitalne pismenosti.
Indeks predstavlja odraz samoevaluacije,
a ne o objektiviziranih kriterijuma, u grupi ljudi koji su mlađi od 60 godina.
Građani su odgovarali sa „Da“ i „Ne“ na šest pitanja i maksimalan indeks iznosi 15.
Prosečna ocena digitalne pismenosti građana Srbije na skali od 0 do 15 (ne snalaze se u digitalnom okruženju – snalaze se u digitalnom okruženju) iznosi 10.68.
Na našoj petostepenoj skali
NEDOVOLJNA USKLAĐENOST S KRITERIJUMIMA (0-3.24)
DOVOLJNA USKLAĐENOST (3.25-6.49)
DOBRA USKLAĐENOST (7.50-10.74)
VRLO DOBRA USKLAĐENOST (10.75-12.99)
ODLIČNA USKLAĐENOST (13.00-15.00) – INDEKS PRIPADA KRUGU DOBRE USKLAĐENOSTI SA (IDEALNIM) KRITERIJUMIMA.
DA LI I NA KOJI NAČIN PRATITE INFLUENSERE?
SPREMNI SMO DA SE INFORMIŠEMO…
…ali samo ukoliko nam to ne oduzima previše vremena. U razabiranju istine, retko se opredeljujemo za ciljanu potragu za različitim, pouzdanim izvorima informacija. Brze vesti, stalna komunikacija i napredovanje tehnologije dodatno doprinose osećaju da gubimo kontrolu nad sopstvenim životom.
NAJVIŠE POVERENJA IMAMO U LIČNE KONTAKTE. U POSLEDNJIH GODINU DANA PORASLO JE I POVERENJE U TELEVIZIJU KAO KANAL INFORMISANJA.
U SVETU GDE SU LAŽNE INFORMACIJE NA SVE STRANE, A DEEPFAKE I SINTETIČKI MEDIJI VLADAJU INTERNETOM, SVE JE TEŽE VEROVATI I VLASTITIM OČIMA:
VERUJEM SLEDEĆIM MEDIJIMA/KANALIMA INFORMISANJA:
Svedoci smo stalnih promena u načinu kako komuniciramo ili se informišemo.
Kako bismo se što bolje prilagodili ovim brzim promenama koje utiču na naš posao i na svakodnevni život, moramo da budemo spremni za savladavanje i usavršavanje novih veština. Mlađim generacijama to lako polazi za rukom, dok pojedine grupe građana (sa završenom dvogodišnjom ili trogodišnjom srednjom školom, penzioneri i stanovnici iz ruralnih sredina) nailaze na poteškoće.
Ohrabruje podatak da je indeks medijske pismenosti blago porastao u odnosu na prošlu godinu. S druge strane, sugrađani stariji od 50 godina osećaju da „gube bitku“ sa brojnim promenama u digitalnom svetu i to se odražava i na njihovu percepciju poznavanja digitalnog. Poredeći stavove ispitivanih muškaraca i žena o navikama u konzumaciji medijskih sadržaja i snalaženju u digitalnom okruženju, uočeni su zanimljivi trendovi:
- žene češće od muškaraca prate tzv. nove medije i kanale, a češće se informišu i putem ličnog kontakta,
- indeks medijske pismenosti za žene iznosi 4,06, dok je vrednost indeksa za muškarce 3,87,
- vrednost indeksa digitalne pismenosti je viša kod žena (11,00) u odnosu na muškarce (10,34),
- žene (u javnoj upravi) iznad proseka smatraju da je medijska pismenost jedna od najvažnijih tema, te su spremnije da uzmu učešće u obukama na ovu temu.
Novo vreme zato zahteva novu posvećenost učenju, razumevanju i praktikovanju veština medijske, informacione i digitalne pismenosti.
