2022

3.97 / 6

Indeks MEDIJSKE
pismenosti u Srbiji

Minimalan Score: 0
Indeks Medijske Pismenosti
0
Trenutni Score: 3.97
Indeks Medijske Pismenosti
3.97
Maksimalan Score: 6
Indeks Medijske Pismenosti
6

Indeks MEDIJSKE pismenosti 2022

je percepcija građana kako se oni snalaze u medijskom okruženju,
koliko proveravaju izvore, koliko su pažljivi, fokusirani i svesni mogućih izazova.

Indeks nije evaluiran spolja, po objektiviziranim merilima, već je plod
samoevaluacije građana do 60 godina starosti.

Građani su odgovarali sa „Da“ i „Ne“ na šest pitanja i maksimalan indeks iznosi 6.

Prosečna ocena medijske pismenosti građana Srbije na skali od 0 do 6 (ne snalaze se u medijskom okruženju – snalaze se u medijskom okruženju) iznosi 3.97.

Na našoj petostepenoj skali

NEDOVOLJNA USKLAĐENOST S KRITERIJUMIMA (0-1.24)
DOVOLJNA USKLAĐENOST (1.25-2.49)
DOBRA USKLAĐENOST (2.50-3.74)
VRLO DOBRA USKLAĐENOST (3.75-4.99)
ODLIČNA USKLAĐENOST (5.00-6.00) – INDEKS PRIPADA KRUGU VRLO DOBRE USKLAĐENOSTI SA (IDEALNIM) KRITERIJUMIMA.

10.68 / 15

Indeks DIGITALNE
pismenosti u Srbiji

Minimalan Score: 0
Indeks Digitalne Pismenosti
0
Trenutni Score: 10.68
Indeks Digitalne Pismenosti
10.68
Maksimalan Score: 15
Indeks Digitalne Pismenosti
15

Indeks DIGITALNE pismenosti 2022

je percepcija građana kada su u pitanju njihove mogućnosti
u sferi digitalne pismenosti.

Indeks predstavlja odraz samoevaluacije,
a ne o objektiviziranih kriterijuma, u grupi ljudi koji su mlađi od 60 godina.

Građani su odgovarali sa „Da“ i „Ne“ na šest pitanja i maksimalan indeks iznosi 15.

Prosečna ocena digitalne pismenosti građana Srbije na skali od 0 do 15 (ne snalaze se u digitalnom okruženju – snalaze se u digitalnom okruženju) iznosi 10.68.

Na našoj petostepenoj skali

NEDOVOLJNA USKLAĐENOST S KRITERIJUMIMA (0-3.24)
DOVOLJNA USKLAĐENOST (3.25-6.49)
DOBRA USKLAĐENOST (7.50-10.74)
VRLO DOBRA USKLAĐENOST (10.75-12.99)
ODLIČNA USKLAĐENOST (13.00-15.00) – INDEKS PRIPADA KRUGU DOBRE USKLAĐENOSTI SA (IDEALNIM) KRITERIJUMIMA.

DA LI I NA KOJI NAČIN PRATITE INFLUENSERE?

SPREMNI SMO DA SE INFORMIŠEMO…

…ali samo ukoliko nam to ne oduzima previše vremena. U razabiranju istine, retko se opredeljujemo za ciljanu potragu za različitim, pouzdanim izvorima informacija. Brze vesti, stalna komunikacija i napredovanje tehnologije dodatno doprinose osećaju da gubimo kontrolu nad sopstvenim životom.

NAJVIŠE POVERENJA IMAMO U LIČNE KONTAKTE. U POSLEDNJIH GODINU DANA PORASLO JE I POVERENJE U TELEVIZIJU KAO KANAL INFORMISANJA.

U SVETU GDE SU LAŽNE INFORMACIJE NA SVE STRANE, A DEEPFAKE I SINTETIČKI MEDIJI VLADAJU INTERNETOM, SVE JE TEŽE VEROVATI I VLASTITIM OČIMA:

VERUJEM SLEDEĆIM MEDIJIMA/KANALIMA INFORMISANJA:

Muškarci češće prate tradicionalne medije, dok žene češće prate tzv. nove medije i kanale.

51% ispitanika ne proverava da li tekst potkrepljuje tvrdnju
koja je izneta u naslovu.

Indeks medijske pismenosti je 4,06 za žene,
a 3,87 za muškarce.

Zbirno 76% ispitankika ima najviše poverenja u lične kontakte.

Čak 59% ispitanika ocenjuje da zna kako da zaštiti lične podatke na internetu.

Poverenje u televiziju je poraslo sa 13%
na 18%.

Skoro tri četvrtine ispitanika smatra da su negativni sadržaji u medijima zastupljeni.

Negativne sadržaje građani najčešće primećuju na televiziji.

Rast u dnevnoj upotrebi TikToka je zabeležen u svim starosnim grupama.

Preporuke influensera utiču
na čak 61% onih koji ih prate.

Ispitanici od 19 do 26 godina
natprosečno prate potkaste - 56%.

Nepoverenje u sistem zaštite podataka prilikom onlajn kupovine iskazuje 37% anketiranih.

Svedoci smo stalnih promena u načinu kako komuniciramo ili se informišemo. 

Kako bismo se što bolje prilagodili ovim brzim promenama koje utiču na naš posao i na svakodnevni život, moramo da budemo spremni za savladavanje i usavršavanje novih veština. Mlađim generacijama to lako polazi za rukom, dok pojedine grupe građana (sa završenom dvogodišnjom ili trogodišnjom srednjom školom, penzioneri i stanovnici iz ruralnih sredina) nailaze na poteškoće.

Ohrabruje podatak da je indeks medijske pismenosti blago porastao u odnosu na prošlu godinu. S druge strane, sugrađani stariji od 50 godina osećaju da „gube bitku“ sa brojnim promenama u digitalnom svetu i to se odražava i na njihovu percepciju poznavanja digitalnog. Poredeći stavove ispitivanih muškaraca i žena o navikama u konzumaciji medijskih sadržaja i snalaženju u digitalnom okruženju, uočeni su zanimljivi trendovi:

  • žene češće od muškaraca prate tzv. nove medije i kanale, a češće se informišu i putem ličnog kontakta,
  • indeks medijske pismenosti za žene iznosi 4,06, dok je vrednost indeksa za muškarce 3,87,
  • vrednost indeksa digitalne pismenosti je viša kod žena (11,00) u odnosu na muškarce (10,34),
  • žene (u javnoj upravi) iznad proseka smatraju da je medijska pismenost jedna od najvažnijih tema, te su spremnije da uzmu učešće u obukama na ovu temu.

Novo vreme zato zahteva novu posvećenost učenju, razumevanju i praktikovanju veština medijske, informacione i digitalne pismenosti.

GRAĐANI I MEDIJI, 2022.
pdf 1 MB
GRAĐANI I MEDIJI, FACT SHEET, 2022.
pdf 437 KB
BIZNISI, MEDIJI I JAVNA UPRAVA, 2022.
pdf 959 KB
STUDENTI I NASTAVNICI VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA, 2022.
pdf 577 KB
MLADI I TIKTOK, 2022.
pdf 709 KB
STUDENTI FDU O MEDIJSKOJ PISMENOSTI, 2022.
pdf 772 KB
STUDENTI I MEDIJSKA PISMENOST, 2022.
pdf 6 MB
BIZNISI I DIGITALNE VEŠTINE NA TRŽIŠTU RADA, 2022.
pdf 929 KB
JAVNA UPRAVA I DIGITALNE KOMPETENCIJE, 2022.
pdf 9 MB
DECA I PRIVATNOST NA INTERNETU 2022.
pdf 727 KB